Мир летњег распуста прекинула је вест о погибији нашег ученика Жељка. Жељко је рођен 1. октобра 2008. године. У селу Кућани живео је са оцем и братом. Од најранијег детињства, услед свих животних околности, радио је тешке физичке послове, а ипак остао дете у души. Несебично је бринуо о брату и био јак ослонац оцу. Жељка смо знали као радозналог, веселог, вредног, одговорног и правичног дечака. Био је диван друг, добар ђак и најважније добар човек чистог срца. Емпатичан према свима, лако је праштао, па смо често са дивљењем посматрали како неко са тако мало година има свест старих мудраца. Кобног 10. августа 2022. године, тешка машина сломила је тек раширена крила нашег дечака и од тада су руке свих ученика и наставника окренуте ка небу и молимо се за мир и спокој душе овог дивног човека.Учили смо ми њега, а научио је он нас! Благослов је био познавати Жељка и проводити време са њим. Тешко је опростити се, зато то нећемо ни радити. Он ће живети док живимо ми и чувамо сећање на њега. „Ја сад једва могу знати да имадох сан, И у њему очи неке, небо нечије, неко лице, не знам какво, можда дечије, Стару песму, старе звезде, неки стари дан, Ја сад једва могу знати да имадох сан. ***Можда спава са очима изван сваког зла, Изван ствари, илузија, изван живота. ***Можда живи и доћи ће после овог сна. Можда спава са очима изван сваког зла“. Извод из Летописа (Јелена Чоловић)
