Садашња ОШ „Вук Ст. Караџић“ у Јасенову, почела је са изградњом 1924. године, а са радом у јесен 1926. године. Школа је поседовала две учионице и стан за два просветна радника. Први учитељ је био Млађен Симовић.
Оваква основна, четвороразредна школа, од инвентара и учила имала је само клупе, таблу и географску карту. Због географског положаја места у коме се школа налази, учитељи су се задржавали највише једну школску годину, ретко ко је остајао дуже.
За време рата од 1941. до 1945. школа је често престајала са радом, чак је и два пута паљена, али су је оба пута мештани сачували.
У периоду од 1926., када је почела са радом, до 1954. године, школа је радила као четвороразредна, неподељена школа. У овом периоду школа је радила у врло тешким материјалним и кадровским условима, међутим постизала је добре резултате у раду са ученицима и у раду са одраслима што је допринело културном развоју села. Културном развоју највише је допринела учитељица Невенка Шуњеварић.
1.септембра 1954. године на захтев мештана и учитеља Миливоја Поповића, Савет за просвету и културу из Нове Вроши чије је председник био Мићо Вучићевић, донели су одлуку да четвороразредна школа у Јасенову, прерасте у осморазредну школу и да носи име ОШ „Вук Ст. Караџић“.
Прерастањем четвороразредне у осморазредну школу мештани су добили једну веома значајну културну институцију која се борила са много тешкоћа да би имала услове за рад, јер се са две учионице није могло ништа урадити па су се користиле просторије у задружном дому. Схвативши значај осморазредне школе мештани су од 1954. до 1961. године изградили нову школску зграду, која је у свом саставу имала управну зграду, као и стамбену зграду. Заслуге за интезивну градњу, припале су Боривоју Мирковићу, директору Опште земљорадничке задруге у Јасенову.
1961. године довршена је нова школска зградаса нове три учионице, а адаптирана је и стара школска зграда тако да је школа располагала са шест учионица, кабинетом, лепим канцеларијама и школском радионицом. 1.јануара 1964. године ОШ „Вук Ст. Караџић“ Јасеново припајају се четвороразредне школе: Кућани, Ојковица, Трудово, Доња Бела Река и Горња Бела Река.
Од 1964. до 1967. године школа доживела прави процват. Матична школа добија савремени намештај, кабинете за: хемију, физику, историју, географију, опремљену и комплетну ђачку и наставничку библиотеку, као и велики број иновација у училима.. У пет издвојених одељења од 1964. до 1971. године, набављен је савремен намештај као и учила.
У периоду од 1964. до 1967. године постигло се много захваљујући вредном, сложном и младом колективу, као и руководиоцу школе Комнену Недовићу. У школској 1970/71. у школи је било 445 ученика, распоређених у 15 одељења, са којима је радило 17 просветних радника.
//Извод из Летописа школе аутор Јелена Чоловић школски педагог.